Make a Different Way of Your Future 2breed

U anglosaksonskim školskim dvorištima, vladaju nedisciplina, kriminal, nasilje. Prošle godine je zbog ubistva u SAD uhapšeno preko 2.500 mladih ispod osamnaest godina. Nasilje nad učiteljima i obračunavanje medju učenicima poraslo je za 25 odsto u odnosu na prošlu godinu. U Velikoj Britaniji su psiholozi Michael Bulton i Piter Smith, sa univerziteta Pefild, posle jednog obimnog istraživanja, došli do zaključka da je školska populacija podeljena na dve po veličini iste grupe: prvu sačinjavaju prepotentne kavgadžije, a drugu njihove žrtve.

Nikome još nije u potpunosti jasno zbog čega je nastao ovaj fenomen. Kao glavni krivci navode se popustljivost, zlostavljanje u porodici, kapitalizam, droga i televizija. Sve veći broj naučnika je, medjutim, ubedjen da razlog ovog problema ne treba tražiti samo u društvu ili moralu, već i u pogrešnoj ishrani modernog čoveka. Naime, mladi ljudi se hrane uglavnom samo hranom zvanom “smeće” (junk food): hamburgerima, prženim krompirićima, konzervama i industrijskim slatkišima, što sve obilno zalivaju Koka Kolom i ostalim sličnim gaziranim bezalkoholnim bućkurišima.

Kalifornijski kriminolog, Stiven Shentaler, obavio je u roku od 10 godina više od osam stotina istraživana po američkim zatvorima i popravnim domovima. On je drastično menjao ishranu zatvorenika i domaca: Umesto gaziranih, sintetičkih pića uveo je voćne sokove, smanjio je procenat šećera, povećao procenat vitamina B i minerala, kao što su magnezijum, aluminijum i merkurijum. Rezultati njegovog eksperimenta su bili do te mere ubedljivi da su jednom ubici na sudu u San Francisku priznali smanjenu uračunljivost zbog preteranog uživanja “Junk Food” ishrane.

Ovu hipotezu zagovaraju i mnogi drugi ugledni naučnici: Charls Patrik Eving, sa državnog univerziteta u Njujorku, jedan od najeminentnijih američkih psihologa, govorio je na tu temu u svom izveštaju, na nedavno održanom kongresu Američkog psihološkog udruženja: “Ne može se osporiti da su za nasilje medju mladima krivi i faktori nasilje u porodici, droga i siromaštvo. Medjutim, ishrana je verovatno najvažniji uzrok”.

Po mišljenju Petera Manshfielda, veštačka hrana koja se zasniva na šećeru, hemijskim bojama i aditivima utiče na minimum deset odsto mladog britanskog stanovništva.

Na drugoj strani Pacifika, japanski naučnik Nisamara Šinija, došao je, kroz višegodišnja istraživanja, do još poraznijih saznanja. Svoje nalaze objavio je u bestseleru pod nazivom “41 godina života”. Toliki, prosečni vek, po Šiniju, garantuje potošnja hrane zvana “smeće” i odgovarajučih hemijsko-sintetičkih napitaka. Samo dvadeset odsto potrošača instant hrane ima šansu da preživi kritičnu granicu proseka i poživi još desetak godina. Napuštanje tradicionalne japanske ishrane – ribe, školjke, rakovi, sveže povrće i dosta pirinča – izazvalo je drastičan porast rane smrtnosti od srčanih i kanceroznih oboljenja.

Takodje drastično raste stopa obolelih od dijabetesa. Svedoči takodje Šimao iz “Anti-Tuberkuloznog Udruženja”: Po prvi put počinjemo da utvrdjujemo dijabetes kod velikog broja maloletnika, prouzrokovan velikom potrošnjom šećera. Danas čak nailazimo na decu sa proteinskom anemijom.

Proizvodi za genocid !

Poznato je da jedna kompanija može da proizvodi tri kategorije istog proizvoda:

Prvu – za domaće potrebe (u toj industrijski razvijenoj zemlji), drugu - za izvoz i druge razvijene zemlje i treću – za izvoz za zemlje u razvoju.

Bez svake sumnje ovoj poslednjoj kategoriji pripada 80 % proizvoda za ishranu. A kada su u pitanju medikamenti koje izvoze Severna Amerika i zemlje zapadne Evrope u zemlje istočne Evrope, zemlje u razvoju, kao i mnoge zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike taj procenat je – 90%.

Nedavno su časopisi “Vils Nuvel” (Francuska), i “Džemahitli” (Engleska) u potpunoj saglasnosti sa stavom OUN za hranu i kontrolu životnih namirnica obelodanili da neke zapadne firme proširuju proizvodnju i izvoz u “neke zemlje” - kancerogenih proizvoda.

Proizvodnja takvih proizvoda ubrzanim tempom razvija se u preduzećima tih firmi na Bahamima, Kipru, Filipinima, Malti, Puertoriku, Senegalu, Izraelu, Australiji i Manili, ali takodje i u Holandiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Tako su SOLE i margarini proizvedeni u Holandiji i Nemačkoj a distribuirani u zemlje u razvoju i istočnu Evropu konzervisani emulgatorom koji izaziva rak, a označeni na pakovanju simbolom E-330. Ti proizvodi su inače zabranjeni za distribuciju i realizaciju prodaje u zemljama članicama organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Zabranjeni su za upotrebu u elitnim regionima sledeći konzervansi:

1. Izazivači zloćudnih tumora: E 105, E 121, E 123, E 125, E 126, E 130, E 142, E 152, E 210, E 213-217, E 240, E 330, E 477.

2. Izazivači oboljenja želudačnog i crevnog trakta: E 221-226, E 320-322, E 338-341, E 407, E 450, E 461-466.

3. Alergeni: E 230-232, E 239, E 311-313.

4. Izazivači bolesti jetre i bubrega: E 171-173, E 320, E 322.